Ljubav i žena sa invaliditetom: NEKO ĆE ME VOLETI BAŠ TAKVU KAKVA JESAM

Ovim tekstom želim da osnažim devojke/žene sa invalitetom i pomognem im da prepoznaju neke upozoravajuće situacije u partnerskim odnosima i naravno, da podelim takvo svoje iskustvo.

Potuno je legtimno da devojka-žena sa invaliditetom ima partnera, ozbiljnu vezu, porodicu, decu. Invaliditet ne bi trebalo da nas ograničava ili, još bolje rečeno, mi same ne želimo da nas ograničava ni u čemu. Jednostavno, iz mnogo razloga želimo da stupimo u ozbiljnu vezu, da budemo voljene, da volimo, da uzvratimo ljubav. 

Kada upoznamo osobu koja nam postaje partner, konačno upoznajemo nekoga ko će nas razumeti, podržavati, biti uz nas  kada bude potrebno, prihvatiti nas takve kakve jesmo.  Tada pomislite „Sada sam u „mirnoj fazi“, konačno imam nekoga pored sebe ko me voli“.  Nema potrebe da objašnjavate bilo šta u vezi svoga invaliditeta.“ ...On me voli takvu kakva jesam i to mi je dovoljno.“ Kao da živite san o kome ste dugo sanjali, koji se polako ostvaruje. Ni ne pomišljate na neke situacije koje mogu dovesti do raskida. Tada razmišljate i maštate o budućnosti. Kao da živite bajku. 

Prvi problem koji se pojavio  u mojoj vezi naišao je kada je trebalo da se upoznam sa njegovom porodicom - sa majkom, bratom, ujakom.  Kada god sam ga pitala kada ću upoznati  njegovu mamu, odgovor je bio: „Radi svaki dan, videću kada bude slobodna,  kada bude imala dva vezana slobodna dana.“ Onda sam napomene: „Ajde da dođeš u sredu popodne da upoznaš moju mamu.“ Ja čekam ceo dan da me pozove,  da se dogovorimo o svemu ali ništa od toga. Samo se javlja i kaže „Majku je zaboleo stomak nije joj dobro“. U početku mi ni ne pada na pamet da su to samo izgovori. Na prvi pogled se čini kao bezazlen problem.

Nakon toga, javlja se sledeći problem. Bez obzira što je  znao moju dijagnozu i delovalo je da je  on to prihvatio u potpunosti, u nekom trenutku vidite da to nije baš tako. Dešava se sasvim svakodnevna, obična situacija - ja izlazim iz kola, a moj partner mi kaže: „Ajde Leno malo brže, šta gnjaviš.“ Vidim da se nešto dešava, ali mi nije jasno u potpunosti šta. Situacije se nižu.  Koristi mene,  svoju partnerku  zbog novca. Pozajmljuje novac: „Vraćam čim primim platu“, ne vraća. 

Nekoliko puta sam svome partneru napomenula da me ne hvata za vrat jer to ne volim i objasnila sam mu razlog zašto ne volim da me bilo ko hvata za vrat. Jednom prilikom me je uhvatio za vrat, u tuš kabini. Počela sam da vrištim, da plačem i dobila sam napad panike. Kao budući psiholog znam kako da se izborim sa napadom panike. Govorila sam mu: „Nemoj da me hvataš za vrat, bre!“ 

Kap koja je prelila čašu desila se kada nije uvažio moju potrebu da mi u tom trenutku nije bilo do bilo kakve vrste razmene nežnosti. Ipak, bez obzira na to, on je zadovoljio svoju potrebu. U jednom trenutku sam ga odgurnula rukama od sebe jer me je njegov pritisak zaboleo. Viknula sam „Dosta!“  Nakon toga sam razmislila o svemu i rešila sam da izađem iz ove toksične veze. Ne želim da me bilo ko zlostavlja i maltretira bez obzira što sam žena sa invaliditetom.

Šta sada? Izašla sam iz toksične veze, prepoznala nasilje i na vreme prekinula. Bilo mi je teško, peispitivala sam sebe, plakala. Uhvatila sam sebe da generalizujem muškarce, da im ne verujem. Ipak, shvatila sam da sa takvim iracionalnim uverenjem samo sebi mogu da naškodim. Nastavljam dalje!  Jer, negativno iskustvo je samo iskustvo više.  Svaka devojka/žena bila sa invaliditetom ili ne, kada prepozna ovakvo ponašanje, treba da izađe iz veze. Ne može ona biti kriva! Koliko god da je teško, da oseća bol i gorčinu. Nakon svega ovoga dosta mi je pomoglo što sam se obratila za psihološku pomoč, imala podršku koleginica. Govorile su mi „...lepa si, naći ćeš drugoga, imaš i druge kvalitete...“ I to je tačno. I to je zaista tako. 

Ako ste žena sa invaliditetom ne znači da bi trebalo da trpite bilo  koji vid nasilja ili zlostavljanja, da ostajete u toksičnoj vezi. Radite na sebi, budite osnažene, hrabre.  Budite svoje! Neko će vas voleti baš takve kakve jeste. 

Lena Marković, student psihologije, žena sa invaliditetom-saradnica SVEDE